Zagor Te Nej

Verse 1

Noć spušta šapat po blatnjavoj stazi

Kasni dan, pregazio talase na Dravi

Korak težak, senka duga, sto pogleda me goni

Iza svake vrbe san, pred svakim pragom zvoni

Duh sekirom kresne nebo, čuješ li ga, stari frende?

Kažu – njega nema, kažu – zima ćuti

Ali nebo pamti, nebo pamti

Chorus

Duh sa sekirom, Duh što ne nestaje

Duh sa ranjenom pesmom za stare krovove

Duh sa sekirom, kroz misli mi prolazi

Jer sećanje ostaje, Zagor, ti mi dolaziš

Zagor Te Nej Ebo j, ebo te ja, još sam ovde

Zagor Te Nej Ebo j, ebo te ja, još sanjam opet

Verse 2

Stara slova, žubor reke, stisak šake, dve reči

Tišina u trešnji, sve puca pod teretom večeri

Opet dolazim, opet gubim, opet samna stazama glinenim

Kroz magle dima rastiš, neumoran, iskren prijatelj

Gori vatra na okućnici, greje led u grudima mi

Na kapiji strah, pod jorganom snova

Na ramenu zov, na usnama zima

Chorus

Duh sa sekirom, Duh što ne nestaje

Duh sa ranjenom pesmom za stare krovove

Duh sa sekirom, kroz misli mi prolazi

I sećanje ostaje, Zagor, ti mi dolaziš

Zagor Te Nej Ebo j, ebo te ja, još sam ovde

Zagor Te Nej Ebo j, ebo te ja, živ sam opet

Bridge

Ne putujem lak, ne putujem stazom čistih

Nosim kamenje, reči, gorčinu pod noktima

Lava, pesak, prašina, tri kruga oko srca

I pamtiće dani, i pamtiće noći, i pamtiće lice Duhova

Chorus

Duh sa sekirom, Duh što ne nestaje

Duh sa ranjenom pesmom za stare krovove

Duh sa sekirom, kroz misli mi prolazi

Jer sećanje ostaje, Zagor, ti mi dolaziš

Zagor Te Nej Ebo j, ebo te ja, još sam ovde

Zagor Te Nej Ebo j, ebo te ja, još pevam opet